[ official website ]
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
[izvor: Blic, Datum: 08.01.2002.] Nikola Vranjkovic, gitarista i lider grupe „Blok aut“, izdao je album „Zaovdeilizaponeti“, prvo samostalno rok ostvarenje TEZAK RAZVOJ U EPRUVETI OD DRZAVE Prvi samostalni album gitariste Nikole Vranjkovica (izdanje autora), inspiratora i lidera grupe „Blok aut“, zvuci kao kontinuitet domace baladersko - akusticarske tradicije, ali je i na tragu rane elektronske muzike. Na tekstualnom planu, dijagnostikovano je „stanje duha i materije“ poslednjih desetak godina ovog prostora. Uz album „Zaovdeilizaponeti“, Vranjkovic je, takode kao autorsko izdanje, plasirao i knjigu svojih dosadasnjih tekstova, koriscenih u radu grupe „Blok aut“, na ovom samostalnom albumu, ali i brojnih dosad neobjavljenih pesama. Da li je rec o „elektrobaladerskom“ ili o „akusticarskom“ albumu? - O spoju oba je rec! Ne mogu da pobegnem od toga. Tako sviram gitaru, na taj nacin cujem muziku. Te pesme mogu biti odsvirane i na obicnoj, akusticnoj gitari koju koriste „Pink flojd“ i „Rejdiohed“, ali i Arsen Dedic i Zoran Predin. Da li je ovo „elektronski“ ili „akusticarski“ album, dakle, nije bitno. Istrajavalo se na autenticnosti, cemu su doprineli Ana Dokic violinom, Kojot trombonom, Popin hornom, a Lale i Balac raznim gitarama… Mnogi tekstovi skoro eksplicitno govore o proteklom vremenu. Da li je danas stanje drugacije od opisanog? - Po neki put moji su tekstovi direktan opis stvarnosti, a nekad je to vise metafizicki dozivljaj… Trudim se da ne budem bas vulgaran. U zbirci je devedeset odsto pesma koje sam napisao, znaci, stotinak. Ako vrede, prevazici ce ljude, dogadaje i datume, svoje indirektne povode. Sanse postoje! Ovo je zemlja u kojoj se neke stvari nikad ne menjaju. Ne postavljam pitanje koliko su novi politicari promenili stanje u Srbiji. Od njih je ocekivano da skinu Milosevica i to su uradili. Ako nisu sposobni nesto novo da stvore, mozda bi trebalo da razmisle o penziji? Kako je nastala potreba da pesnicki definisete vreme u kome zivite, pored toga sto mnogo paznje obracate na produkciju i koncertno izvodenje? - Mozda sam sve to i sebi samom objasnjavao. Morao sam da pisem, kako ne bih dosao u situaciju da skocim pod voz zbog kretena, nasih ili onih drugih, svejedno, kako bih se razvijao kao normalno bice u ovoj epruveti od drzave. Kompozicija „Sve je pod kontrolom“, recimo, nastala je pre nekoliko godina. Isli smo na neki koncert u Vojvodinu, a pre puta gledao sam na TV dnevniku izvestaj: novinar prica sa jednim neopisivo zadovoljnim seljakom, kako je sve rodilo, kako ce biti bericet, kako nam podzemne vode ne mogu nista i sl. I, onda smo krenuli na tu svirku i tih dva sata koliko je putovanje trajalo, pored autoputa bukvalno je sve bilo poplavljeno. Ranije smo bili sputani, zguzvani i uzasno ucenjeni a sad smo - slobodni i ucenjeni. Na Srbiju gledate kao na „globalnu kafanu“, baratajuci, ovde ustanovljenom, „kafansko-pekarsko-mekdonalds“ terminologijom. Da li ocekujete neke rezultate kad je rec o percepciji vase knjige u knjizevnoj carsiji? - Kad je rec o Srbiji kao „globalnoj kafani“, mislim da imam uspeha u opisu tog stanja. Srpski jezik ima toliko lepih reci i izraza, a ljudi umesto njih koriste one retardirane, kao sto je i fraza „zaovdeilizaponeti“. Nisam siguran da cu imati vremena za nesto vise i jace od pukog prisustva moje knjige na knjizevnoj sceni. Knjiga ce kruziti od coveka do coveka, nadam se, kao i album. Bice to stotine malih, kucnih promocija. U instrumentalnoj kompoziciji „Nekropolis (na tri minuta od Slavije)“ zabelezena je i, kao podloga, kakofonija zvukova novokomponovanog Beograda uz lavez pasa. Gde je to snimljeno? - Nekropolis je ono sto ja vidim sa svoje terase. Neki ljudi su me pitali ima li kompozicija veze sa izdavackom kucom slicnog imena… Sa moje terase vidi se Centralno groblje, dubriste i „Soko Strak“. Tu je i divlje naselje iz koga se cuju „umilni zvuci“ koje sam zabelezio kao podlogu. Milorad Pavlovic |