[ official website ]
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
[izvor: Muzika.co.yu, Datum: 20.03.2001.] Milutin Jovančić, Block Out SLIKA PRED GUBITAK SVESTI Milena: Zelim dobrodoslicu svim posetiocima sajta http://www.muzika.co.yu/. Veceras u zanimljivoj atmosferi studija Metropolis TV razgovaramo sa Mitom, pevacem Block Out-a. Za pocetak mi reci nesto vise o samom imenu benda, za sta je vezano Block Out? Mita: To je prastara prica. Mi smo se prvo zvali Ad Hoc kad smo se skupili kao bend, jer nam je to tako i bilo ad hoc zanimanje, posto je to uglavnom bila neka ekipa sa likovne akademije studenata slikarstva, i onda je trebalo da zastitimo ime, nemam pojma, jer smo to tako tad skapirali - da treba da zastitimo ime - i onda su nam rekli da postoji neki Ad Hoc iz Skoplja i da je to ime zasticeno i da ne mozemo da se zovemo Ad Hoc... i onda smo upali u jednu strasnu dramu - kako promeniti ime. I tu je sve i svasta padalo od predloga... Kojekakve gluposti. Milena: Reci makar jednu...? 
Mita: Pa, ne mogu...nije ni bitno, to su neke nase interne fore, razumes. Kao. Ali, Danilo, tadasnji gitarista grupe, se bavio jos tada programerstvom, te 1990.-'91. godine, i tada je igrica Block Out bila proglasena za igricu godine. To je nesto kao trodimenzionalni Tetris, ne znam da li si nekad igrala Block Out. I onda, kad je on lupio, kao, Block Out, mi smo to svi skapirali da se mi sad tako zovemo i da je to to. E sad, posle su krenule price oko tog imena i kad smo svirali... kad smo bili u Londonu gore su nas sacekali neki flajeri za neke nase svirke gde su napisali Blockout, kao jednu rec, sto bi znacilo vanblokovski. I onda smo morali da im objasnimo da nemamo nikakve veze sa nesvrstanima, i da nas Gandi nije kontaktirao oko imena benda i onda smo to razdvojili. Postoji ta neka... vec ono kao, sleng, ono, koji je kao po Londonu imao smisao za bend Block Out - u smislu, najpreciznije prevedeno, "poslednja slika koja ostaje u glavi pred gubitak svesti", sto se nama fenomenalno dopalo, pa smo skapirali da se mi zato zovemo Block Out. A, u stvari, Block Out se zovemo po video igrici koja je '91. bila igrica godine i zvala se Block Out, i danas se tako zove.
Milena: OK. Koliko je moguce da iskreno dozivis tekstove koje pevas, a koje, kao sto se zna, pise Nikola? Zato sto sve deluje jako iskreno i autenticno na sceni. Mita: Kako to da ti objasnim... ja, kad citam pesmu bilo kog pesnika, ja ne prozivljavam njegov zivot nego svoj; ako je pesma dobra, onda je lako naci u svom zivotu price koje su autenticne, i koje su samo moje, ja o njima pevam kad ih pevam. Nikola je covek koji je za mene trenutno jedan od najvecih pesnika koji su zivi na ovim teritorijama i bezgranicno ga postujem u tome sto radi i smatram da je velika cast da imam mogucnost da ga analiziram, ne samo pevajuci njegove tekstove, nego sto ih tumacim i na razne druge nacine kroz neki video rad i ostalo, ali generalno, Nikola je covek koji mozda ne prozivljava sve te stvari o kojima pise u svom zivotu, ali ume jako dobro da prepozna razloge desavanja tih stvari do kojih dolazi u zivotima ljudi oko njega. Znaci, ima u tim pesmama pregrst detalja vezanih za bas moj licni zivot, a o kojima Nikola donosi neki sud kroz svoje poimanje situacije i dogadaja koji su dotle doveli - ili nisu - tako da ne pise Nikola o ne-znam-cemu sto se ne dotice i mog licnog zivota. Tako da, ta vrsta prepreke ne postoji nego je cak... Ja sam razmisljao, posto sam ja, ono - (evo, sad je izaslo reizdanje tog naseg prvog albuma, znaci, te pesme sa A strane, to su moji tekstovi, neki pocetak Block Out-a) - slikar, i imam tu vrstu izazova komunikacije sa drugim ljudima, i tekstovi su mi bili ad hoc. Nesto sto je izlet u drugu vrstu kreativnosti kao sto je bilo sta drugo cime se bavim mimo slikarstva. Jedan izlet u neke druge sfere koje treba da me oplemene za nesto sto je moje izvorno, a to je ipak slika. Pojavio se Nikola, koji je bio klinac koji je doneo neku audio kasetu sa snimcima nekih pesama koje je snimao u Moskvi, posto je tamo ziveo dve godine i radio sa bendovima tipa Gorkij Park i, ne znam, ono, za neku rusku scenu sa dosta jakim imenima. Oko produkcije i nekih tih stvari, znas, opet; Nikolu mozes da dozivis i kao tekstopisca, i kao gitaristu i kao ribolovca, i kao producenta... to su cetiri stvari kojima je on kompletno posvecen i to je Nikola. 
Milena: Znaci, da pises, pisao bi kao on?
Mita: Pa mislim da bi bilo ko od nas, kad bi pisao, pisao kao on; ali mi ne znamo da pisemo kao on, pa pisemo kao sto pisemo nekim svojim jezikom, nekim svojim alatima, ali na neki drugi nacin, a, znas - da Nikola ne pise tekstove koji nisu shvatljivi na odreden nacin, verovatno ne bi imao takav odziv postovalaca toga sto on pise. Znaci dosta mladih ljudi je pronaslo sebe u tim tekstovima, opet ti kazem, to su price koje su izasle iz njega, a price o svima nama i o ljudima koji su u njegovom neposrednom okruzenju. Naravno, opet smo mi prvi tu na pogledu, ali, generalno, ni on, ni Block Out se nisu bavili temama koje nisu realnost, koje nisu oko nas. Ali trebalo je vremena da ljudi skapiraju da, 'ajde, da iskoristim onu frazu, kad im kazes "viri ti slina iz nosa", da to nije zato sto zelim da te uvredim u drustvu, nego zato sto zelim da te sprecim da ne ispadnes budala u drustvu. Milena: Koliko su pesme poput "Deponije" izgubile na aktuelnosti posle oktobra i da li ih jos uvek izvodite? 
Mita: Pazi, peti. oktobar je jedan od datuma, znas, do tada se koracalo kroz devete martove i kroz vidovdanske sabore, i kroz sve i svasta, kroz jednu celu epopeju kroz koju prolazi ovaj narod, da bi taj ceo peti oktobar bio trenutak koji su, ono sto kazu, i plavuse shvatile... znaci, to je doslo u jednom trenutku kada se mnogo toga srusilo svima nama, tako da necu reci da ponizavam taj peti oktobar, jer ja kazem: 'ma koji dan da se desilo, to sto se desilo, hvala Bogu da se napokon desilo!' Ali to nije cilj, peti oktobar nije cilj. To je start. Znas, mi smo napokon dobili priliku da stanemo na startnu crtu sa 10 godina vise. Svako od nas. Znaci, sigurno bismo brze trcali, i dalje skocili, i vise skocili da smo skakali pre 10 godina, ali skacemo sad i ono sto mozemo da iskoristimo kao nasu prednost u odnosu na planetu je to iskustvo koje vucemo kroz tu nasu epopeju kroz koju smo prosli i kroz sva stradanja i kroz sva moralna prociscenja sa bilo kakvim zabludama, znaci verovanja u sve sto je kao pogresno ili pravilno, vec kroz to jedno iskustvo koje ne poseduje ni jedna druga nacija. Paradoksalno je to sto se to u kulturi jos toliko ne primecuje, a primecuje se, eto, zbog necega sto se zove medijska blokada koja je trajala i trajala. Znaci, za primer, tamo neke jos '92. bio sam u Oslu, na akademiji njihovoj, ja ti kazem, prosao sam kroz sve te njihove klase, tu se vidi da se vredno radi, i nista vise... to ti prica moj cale, kad je bio mali i gladan, uzeo je pa je kao nacrtao kobasicu da bi zezao svog mladeg brata, kao evo ti kobasica! To sto mi imamo sto smo sputani i gurnuti u stranu nije stvorilo inat, kojim se mi hvalimo, stvorilo je razlog da mi crtamo kobasice koje ne mozemo da kupimo, da se igramo... da, ono, ne zidamo prave zgrade, nego da se igramo u pesku ceo zivot, sto za posledicu ima neke ekstremne stvari u sferi nekih umetnickih radova raznoraznih autora koji su prethodnih decenija gurani pod tepih, znas, sve ono sto moze da pomeri stanje ucmalosti je bilo uradeno "na elegantan nacin", rekao bih, ipak, "na elegantan nacin"... Znaci, niko nas nije ubio, makar za sada, nego je ovo "na elegantan nacin" nipodastavano i gurano sa strane, ne bi li isplivali u prvi plan oni koji drze zabokrecinu takvom kakva jeste. Ne znam...
Milena: Izgubili smo misao...? Mita: ... da, o necemu smo drugom poceli da pricamo, vezano za to sto se ta neka posledica ne primecuje; ne zbog toga sto tih nekih radova nema, i sto ti neki ljudi ne postoje, vec iz prostog razloga sto za njih niko nije uspeo da sazna u onoj meri u kojoj su ti ljudi kvalitetni autori. Ne svojim politickim delovanjem i tim sto su bili za ili protiv Milosevica... tu je neka autocenzura koju moze da izazove pomeranje zabokrecine u medijima, i koja je stvorila tu zabokrecinu iz koje nije moglo da se ispliva dalje od uclanjenja u neku odredenu politicku stranku koja ce da te podrzi tako sto ce ti, eto, stampati kataloge za izlozbu i ne znam sta... znaci, mediji su nesto sto je sad strasno uticajno, postoje, naravno te zabokrecine na svim nivoima pa samim tim i u sferi te neke muzicke, likovne industrije i svega onoga sto se tice nekog probijanja klisea ne bi li se doslo do publike i do ne znam objavljivanja onoga sto radis. Milena: O.K., kad smo vec kod slikarstva reci mi sta predstavlja slika psa koju si ti radio i koja se pojavljuje na omotima svih albuma i u spotovima. Sta simbolizuje? Kada je nastala? Povodom cega? Mita: Plasim se da ti je mala ta kaseta da bih ti ja sve to ispricao... Milena: Ukratko? 
Mita: Pa, nemoguce je ukratko, jer bih onda morao ceo svoj zivot od rodenja do sad da ti svedem na par recenica a onda bih vec bio kineski mudrac kad bi to uspeo, i onda bi to bila kao ono poslovica, a ne znam to da radim. A to je prica koja je deo moje privatnosti i do koje dolaze ljudi koji su mi bliski i to je procentualno mali broj njih. To je vec nesto sto zadire u neke sfere u koje se ne bih uplitao, nemam pojma, sad sam dovoljno zakomplikovao da smislim koji bi znak interpunkcije mogao da stavim - ali, recimo, neka bude tacka. Milena: 'Ajde... O.K. :) Mita: :-))) Milena: Da se vratimo na temu... u jednoj pesmi govoris, odnosno, Nikola govori o fazama odrastanja, jeste vi "darkerski" bend; ali zasto je sve predstavljeno tako crno i sta dolazi posle toga? Mita: Pa plasim se da se pretvorim u, ono... ne znam... ovo sto cu sad tebi reci necu tebi reci prvi put, mislim da je to ono sto je vec receno na drugim mestima, a nista bolje nisam smislio pa cu ti ponoviti to - zasto gledamo crno? Gledamo u crno jer je crno ispred mojih ociju, znaci kad mi pred ocima bude ruzicasto ja cu gledati u ruzicasto. Znaci zivimo u periodu civilizacije kada samo sto se ne ocekuje svaki dan, ne znam, ono, Armagedon, kao sa svim mogucim najavama... Milena: Znaci, tako ti vidis buducnost? Mita: ... ne znam kako to da ti objasnim, nesto sto je kao pod... civilizacija je u stanju da, na primer, kad bih je uporedio sa zivotnim vekom nekog coveka, sada mozda u najboljim godinama, znaci kada moze najvise da da, znaci, ono, tehnoloski se razvila, to ti je ona razlika, atomska energija... da li je upotrebiti za elektrifikaciju cele Srbije ili za bacanje atomske bombe na istu tu Srbiju? To je vec nesto sto nema veze sa civilizacijom, to je nesto sto nema veze sa materijom to je nesto duhovno. Znaci ono sto se ova planeta duhovno odrodila od svog kreatora od te neke svoje duhovne ideje cak i da je samo bajka toliko je puta pokazano u istoriji i da je samo na ispravna u odredivanju i da postoji samo jedan duhovni put koji odreduje sta je dobro, a sta lose. I ko je u toj prici los decko, i sta je u toj prici to neko crnilo koje je tu i koje je nesto sto je ocigledno i sto postoji, znaci, nesto sto se tice ne samo mog i tvog rada, i moje i tvoje zemlje, nego i cele ove planete. Generalno, cela civilizacija kuca sa jedne strane na vrata interneta, a, sa druge strane, ka globalnom povezivanju mozgova, znas, ono, paranoicno, sledeci korak je da cemo se pretvoriti u biljke koje ce imati pristup svakom mozgu u univerzumu... to je ono sto je tehnoloski moguce, ali, koliko smo mi kao vrsta na planeti duhovno spremni da primimo na sebe tu tehnolosku revoluciju koja se desava, i da li cemo iskoristiti tu energiju za unistenje planete ili za iskorak dalje u ne znam vec sta... Milena: Za sta bi ti iskoristio tu energiju? Mita: Ja nemam ambicija da budem predsednik Amerike ;-) Milena: :-))) Mita: ... znas, ono, kao, nikad necu biti prvi crnac koji je postao predsednik Amerike. Ali svako od nas pojedinacno ima pravo da bude selektor fudbalske reprezentacije, pa tako svako od nas ima neku pricu u glavi o tome kako misli da bi bio lep svet u kome bi on voleo da zivi. Ja se trudim da se za taj svet izborim... time sto radim, i prenosenjem energije na ljude oko mene, znaci, ne na neki bukvalan i brutalan nacin nego na licnom primeru. Znaci, pokusavam da svojim primerom dam ideju ljudima oko sebe da nesto moze, za sta su oni izgubili veru da moze, pa su zato odustali od pokusaja da to rade na taj nacin. I znaci trudim se da rascistim oko sebe... to je ono, kao kad si na moru a talasi nanesu ono dubre sa pucine i onda moras da rasklonis to dubre i ono kao zaronis... to ti je i odgovor za Deponiju... Milena: I, kad izronis, dubre se opet vrati :-)) Mita: Mislim, ne znam ono kao sled asocijacija kroz tekst je nesto sto ostavlja svakom coveku koji slusa prostor da stvori neke svoje slike. E, sad, kolika je njegova percepcija, koliki je njegov duhovni opseg da dozivi nesto sto se zove neka poruka putem nekog umetnickog dela bio to film ili slika ili pesma, muzika, to je opet na svakom pojedinacno, a generalno mozemo da se zabrinemo ili da budemo srecni sto smo kao nacija spremni da to kapiramo ili ne, znaci, da li smo kao nacija naviknuti da jedemo hamburgere ili smo navikli da uzivamo u specijalitetima raznoraznih kuhinja... a to je nesto na cemu se ovde u poslednjih 10 godina sistematski radilo. Na gusenju ukusa... znas, sve se svelo na pomije koje za male pare mogu da nahrane raju i to je ono sto je najveci genocid izvrsen nad ovim narodom. Milena: Dotakli smo se teme dobrog i loseg. Po tebi, da li je dobro nesto sto postavljamo sami za sebe ili je dobro ono odredeno utvrdenim normama koje su, kao sto znamo i vidimo, promenljive? Mita: Mislim da je odgovor na ovo pitanje vrlo jednostavan, znaci, kada prvi put pokisnes i dobijes upalu pluca zbog toga vise ti nece pasti na pamet da ides na kisu i ne poneses kisobran. Znaci, pravila mogu da se nametnu sa strane ali to ti je ista prica kao kad se zida neki blok zgrada i kad se ostavi nedovrsena ona povrsina oko zgrada kako bi ljudi sami za sebe mogli da utabaju staze kojima im je najjednostavnije da stignu ovde ili onde... i onda se to jednostavno betonira i i sve to lepo funkcionise, jer je to jedan prirodan proces koji je doveo do neke seme po kojoj se nesto desava. Kad god se desi da neko na silu kao nesto pokusava, da tu stavi neke ograde, opet ce ljudi pronaci sebi odgovarajuci put. Sinhronizacija zadatih elemenata u prostoru koji treba da funkcionisu zajedno kao jedno telo je nesto sto se namece samo po sebi, znaci, prirodom funkcionalnosti cele te stvari. Sve sto je ubaceno sa strane da nesto sprecava je nesto sto je gubljenje vremena, a, generalno, ti stanovnici tih zgrada nisu mentalno retardirani ljudi koji ce da idu u krug, a ovi iza njih da postavljaju neke ploce i prave staze. Znaci, generalno da se zna sta u nekoj treba favorizovati a cemu se treba smejati, i ne brkati te dve stvari... Milena: O.K., da se vratimo na bend, za kraj mi reci, posto je ovo prvenstveno internet intervju, nesto vise o sajtu Block Out-a? Mita: Sajt je nesto sto smo pokrenuli na insistiranje vec neke gomile ljudi koji su nas pitali "zasto vi nemate svoj sajt?" Nismo imali sajt iz prostog razloga sto je to neka prica koju sam ja ocekivao da ce zavrstiti Balac i Dragoljub, koji su, ono kao, duze od mene u toj prici. Ja sam se bavio kompjuterima, vezano za te neke graficke programe, za rad sa tim nekim softverom... sam internet radi odlaska ili uzimanja nekih podataka je bilo nesto sto sam ostavljao drugima da urade za mene. A, znas, kao ta neka posta ili menjanje nekih fajlova, ja se bavim, kazem ti, drugom vrstom stvari i samom razmenom tih nekih fajlova u nekoj video rezoluciji... a tek sada su izasli ti neki Pentijumi III i IV, brzi procesori... i MPEG2 ili MPEG4 su formati za slanje takvih stvari internetom a to je sve nedoreceno... to ce tek biti, znaci taj Internet me nije nesto previse zanimao i onda sam ocekivao da ce se vise oni zaloziti za to... medutim, nista dok ja to nisam uzeo da radim... i onda se nista nije ni pokrenulo, i sad je to u fazi pripreme... Ali, generalno, ne planiramo da to bude mesto gde cemo mi da pricamo o nama, vec vise mesto gde ce razni ljudi koji su nas kontaktirali do sada sa zeljom da rade nesto na tu temu moci da se linkuju kod nas i da posetioci sajta Block Out pored informacija o nekim neposrednim planovima i ne znam cemu cime se jos bavimo pored muzike... jer, Block Out treba da bude ne samo bend, i ne samo slike i ne samo spotovi jer tadasnji Ad Hoc a sadasnji Block Out je neki razlog za nesto. Milena: To bi bilo to, hvala ti na razgovoru. |