Beograd, Klub Akademija, 29.12.2006.
|
(Recenzija pisana za muzički web magazin POPBOKS i sajt BLOCK-OUT.COM)
Block Out u Akademiji
Piše: Lazar Divjak
Vreme: 29.12.2006.
Mesto: Klub Akademija
Nije novost da je Block Out prerastao Akademiju. Ali kad je vec rodendan, treba uvelicati slavlje...
Akademija... Ko zna koliko je renoviranja, programskih promena, otvaranja i zatvaranja preživela, koliko je generacija kroz nju prošlo i smatralo je svojom. I koliko je bendova ugostila kad još niko za njih nije cuo. Pa kad je vec iza ovog kluba takva i tolika istorija, i logicno je da proslava rodendana bude povod za povratak na jedan, neciji i nekakav pocetak. Verovatno je zbog toga koncert Block Outa u petak 29. decembra (na pomenuti rodendan) bio drugaciji i nekako... Pa recimo poseban.
Klub je bio prepun vec oko 11 uvece (karata za ovaj koncert pocelo je da ponestaje još pocetkom nedelje). A svirka je pocela vec oko 11 i 20. Pocelo je slicno kao što se nekih dva sata kasnije završavalo - ludo i brzo. Koncert su otvorila Nevremena, a ono što je usledilo predstavljalo je reprezentativni uzorak atmosfere na Akademiji te veceri: Elektro-liza i Poštar (koga u Beogradu nismo culi vec dugo vremena). Da li zbog rodendana ili zbog znacaja koji ovaj (uslovno receno) koncertni prostor ima za bend, svirku su obeležile stare pesme. Tako da su kasnije u setu bile razbacane i Vertikalno gledano, Deponija, Osam i 30, Devojko mala, Neki moji drugovi... Stvari su se poprilicno promenile od one veceri od pre nekih 10-15 godina, kada je ova poslednje pomenuta pesma u tada petnaestominutnoj verziji bila prvi put svirana uživo na Akademiji, te kada je vecina napustila koncert sredinom te pesme, ostavivši svega dvadesetak ljudi u klubu. Svojim kvalitetom, radom i fenomenalnim živim svirkama, Block Out su dogurali do statusa koji je u uslovima za kreiranje muzike koji kod nas postoje definitivno vredan svakog poštovanja.
Pored pomenutog akcenta na starim stvarima, postojalo je još nešto što je svirku cinilo posebnom. Cela atmosfera je bila nekako vesela i neobavezna, ukljucujuci odziv i ponašanje publike, Mitinu komunikaciju sa njima, Nikolinu komunikaciju sa Mitom („Dobro, pozdravi se ti s kim imaš, pa da nastavimo“). Ako je u pocetku ideja bila da je to proslava rodendana kluba Akademija, Block Out je vrlo brzo tu žurku ukrao, odneo kuci i proglasio svojom.
Pored pomenutih pesama, culi smo još i Majdan, Ako imaš s kim i gde, Tata bradu, Protiv sebe, Finansijsku konstrukciju, naravno, pored nezaobilaznih Nedostupnih polja, da bi finale došlo sa furioznom kombinacijom Dan koji nikad nije došao - Manastir - Blentostamin i paketom GSZ+SDSS za koji se ne zna gde mu je rep a gde glava, ali opasno dorbo zvuci. Konacno, koncert su zatvorile Tri korne penal.
Posle svega, dobro raspoložen sam napustio Akademiju. Cinilo mi se, i još uvek je tako, da su u tom koncertu svi koji su bili tamo (bilo da su došli na rodendan Akademije, koncert Block Outa ili da odsviraju svoj koncert) uživali koliko i ja. Sve u svemu, Knez Mihajlova je oko dva ujutru bila obeležena grupicama ljudi koji su na razne nacine ozareni pricali o onome što su na ’Demiji malo ranije doživeli. Bar na kratko i bar u jednom svom delu, Beograd je pricao o necem dobrom i lepom.
FOTO GALERIJA # 1 (hvala Lazaru)
FOTO GALERIJA # 2 (hvala Nikoli)
|
|
